Knjiga o jednom dečaku
Uvek me je zanimalo šta se to vrzma kroz tvoju konsantno zamišljenu glavu. Šta je to što kriješ iza crnih tajanstvenih očiju i nikako ne prelamaš preko punih usana. Kriješ li nekada davno slomljeno srce ili samo dečačku želju za provodom bez granica. Zanima me, da li me je ikada bilo u tvojim mislima ili sam samo bila ona igračka kojoj se stalno vraćaš.
Samo reci šta imaš. Hajde velika sam devojka mogu sve da podnesem. Samo reci šta misliš i osećaš, dosta mi je igrica bez kraja. Dosta mi je igranja iznova i iznova bez cilja. Reci mi šta je ono što zaista želiš. Ako i sam znaš šta je to.
Nije tako teško biti iskren, veruj mi. Malo je nezgodno prebaciti neke reči preko usana, dobro se zamisli pre toga. Šta ćeš i kako reći. Neke reči zatvaraju sva vrata, i nije više bitno koliko su puta ranije bila otvorena. Zamisli se dobro kada odlučiš da odeš. Možda više neću biti tu. Možda više neću biti zainteresovana da čitam tebe, nedokučivu knjigu.
Ponekad zateknem sebe rešavajući ovaj rebus koji mi zadaš s vremena na vreme. Previše je tu suprotnosti, nije mi lako da ga rešim. Bilo bi lakše da si kao ja, otvorena knjiga. Da te čitam kao što ti čitaš mene. Onako olako, svaki pokret ruke kroz tvoju kosu, i svaki stidljivi pogled koji sakrijem čim mi udeliš kompliment i pogledaš u mom smeru. Ima li šta što ti već nisam rekla svaki put kada tvoje oči susretnu moje i zagledaju se u one dubine do kojih retko ko doseže. Kada tvoje ruke i sa par metara razdaljine dodirnu moje srce.
Volela bih da te razumem na jedan dan, da te napokon rešim i budeš samo još jedan teško rešivi zadatak koji sam na kraju ipak shvatila. Volela bih da se radujem što te više neće biti u mom životu i što ću najzad moći da dišem. Volela bih mnogo toga, ali imam neki loš osećaj da ovo nije kraj, a tako bih volela da jeste.
Umorna sam dečače od čitanja iste knjige stoti put. Umorna sam od doživljavanja istih emocija iznova i iznova. Bole me noge od vrtenja u krug i ponestaje mi izgovora da opravdam onu osobu sa početka. Kažu da su ljudi upravo onakvi kakvim se čine a meni je teško da poverujem. Neodlučnost nije vrlina jakih ljudi.
Zato te dečače poslednji put pitam, šta je ono što ti zaista želiš?
